Poslovice i izreke ikavske kajkavštine

ZDRAVLJE, BOLEST, SMRT

Zdravje je najvekše bogactvo.

Betežni zdravoga nosi.

Do si zdahne, si odlahne.

Nigdo ne zna kaj h sebi nosi.

Nigdo ne zna kaj ga čeka.

I želizo se razdere, a kam pak čovik.

Samo se jemput živi.

Danas jesmu, jutri nismu.

Kaj mora bit, mora bit.

Kaj je sujeno, sujeno je.

Se je moguče na tomu svitu.

Kaj smu na tomu svitu.

Ne moreš žif h grop.

Pokora, kak si mi teška.

Bok zna kaj nas čeka.

Sakomu je jengovo zlo najvekše.

Sakomu je jengova muka najteža.

Saki nosi svoj kriš.

Nigdo ne bu ostau za sime.

Da sova hukne, h saku se hižu zi smrtjum nalukne.

Saka sviča dogori.

Samo se hmrit mora.

Si bumo prešli na Linartovo, al’ to bumo ostavili za zadje.

Se bu to ilovača h Laduču potegnila.

Pri Svetomu Križu se najdulje počiva.

Smrt bu došla sama, ne moraš je dozivat.

Smrt ne pita za lita.

Ni mu još bilo vrime za hmrit.

Zdravi betežnomu ne veruje.

Kak čovik živi, tak i hmre.

PODRIJETLO I NARAV

Deni pesju capu na sto, una neče, nek pot sto. Jajce je jajcetu slično. Kaj zi šume dojde, h šumu beži. Tiha voda brige gloda.

LJUDSKI ROD

Čovik se vuči dok je žif i nazadje hmre bedast. Si ljudi se znaju. Naj smo kakvi smo, samo naj smo svoji. Si smu pot

DJECA

Deca su deca. Jedno dite, ni jedno dite. Bole jedno, nek ni jedno. Mala deca  mala briga, velika deca – velika briga. Decu je teže

ŠKOLA I ZNANJE

Po kaj hodiš h školu? Kaj te h školi niš nisu nafčili? Dobra misau nima cine. Čovik se vuči dok je žif, a na zadje

MLADOST I STAROST

Stari ljudi i mala deca. Pitala bu starost di je bila mladost. Kak ti poštivaš svoje starije, tak buju tebe tvoji mlajši. Ne moreš staru