Poslovice i izreke ikavske kajkavštine

PROTJECANJE VREMENA

Če ne počneš, ne buš ni završiu.

Dobro bi te bilo po smrt poslat.

Hodi kaj mračjak.

Ide kaj muha bez glave.
Kasno je popodan k maši it.
Za tučum je kasno zvonit.
Najteže je prvih sto lit.
Nit sto lit lipo, nit sto lit grdo.
Nigdar ni tak, da ne bi bilo nikak.
Za sto lit ni kosti ni mesa.
Ni saki dan Božič.
Po jutru se dan pozna.
Ot jutra se dan išče.
Dan dalje, smrt bliže.
Rano spat, rano stat.
Po noči su se krave črne.
Pokle smiha dojde plač.
Do se h petak smije, h nedilu se plače.
Prvi se maceki h vodu hičeju.
Vliče se kaj magla.
Vrime rane vrači.
Se h svoje vrime.
Da h vrbini grojzje rodi.
To bu na sveto Nigdarjevo.
Sto lit ni nit siromaštva, nit bogactva.
Samo da ti rit vidi puta.
To su bili lipi cajti.
Se kaj je lipo, kratko traje.
Pašči se!
De korači!
Bol počasi!
Imaš pisanoga cajta, dojdi napoprik k meni!
Kaj da sedim na čavli.
Oni sediju, a mene odiže.
Oni bi se spominali, a mene odiže.
Ni turska sila.
Un stoji zret štale.
I un, teri je opau s hruške, mora čekat.
Več sam prešo!
Furt kasni, ta si bu i na sprevot zakasniu.
Di je tomu dom!

DOM

Saki je gazda h svojoj hiži. Saki je kokot jak na svojemu dvorišču. Skrij svoj hižni drek, kaj ga i mačka zakopa.   Sigdi je

SOCIJALNI I DRUŠTVENI POLOŽAJ

Bogatašu kak oče, a bokcu kak more. Bolše je devet nadilit, nek jednoga prosit. Ni grih prosit. Sekira mu je h met opala. Vrak ide

MARLJIVOST I LIJENOST

Da ti ruke dilaju kak jezik, se bi več bilo zbavleno. Kaj dilaš, sebi dilaš. Kak si posijau, tak buš i žeu, kak buš dilau,

LJUDSKI ROD

Čovik se vuči dok je žif i nazadje hmre bedast. Si ljudi se znaju. Naj smo kakvi smo, samo naj smo svoji. Si smu pot

DJECA

Deca su deca. Jedno dite, ni jedno dite. Bole jedno, nek ni jedno. Mala deca  mala briga, velika deca – velika briga. Decu je teže